Иницијативу "У ИМЕ СЕЋАЊА НА ДР
АРЧИБАЛДА РАЈСА" покренула је 11. јуна 2014. група грађана. Иницијативу је до сада подржало више од сто установа, академија, савеза, центара, удружења, друштава... Међу њима су САНУ, СКАНУ, СУБНОР, Удружење Краљевина Србија, УНС, НУНС, Удружење књижевника Србије, Српско књижевно друштво...
Академик проф. др Драган Недељковић рекао је једном приликом да је, на згради општине у Базелу, прочитао: "Где јединство влада, ту станује Бог". Вук Караџић је записао: "Где је слога, ту је и божји благослов". Ми бисмо додали: "Благословени су они, који данас у Арчибалду Рајсу и својим славним прецима, препознају себе".
Петиција да књига ,,Чујте Срби“ постане обавезна
школска лектира, паралелно је покренута почетком априла 2015. године, од стране
неформалне групе студената Универзитета у Београду и Универзитета у Нишу.
Петиција је најпре прикупљана преко интернета, а затим се прешло на скупљање
потписа и у писаном облику. Кроз десетак дана, само путем друштвених мрежа,
направљена је мрежа координатора широм Србије. На почетку свог рада, петиција
је наишла на огромне симпатије медија, тако да су о њој писали готово сви
писани медији у својим штампаним издањима, а
представници и организатори петиције били су гости како на локалним, тако и на електронским медијима са националном фреквенцијом.
Током септемба 2015. године, дошло је до првог
контакта између ове две иницијативе. Тада је донета одлука да се иницијатива
студената придружи и настави да помаже рад Иницијативног одбора ,,У име сећања
на др Арчибалда Рајса“, ради што успешнијег остваривања заједничког циља.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
Др Арчибалд Рајс је ратни друг наших славних предака, који су у Великом рату крвљу и животима исписали најсветлије странице српске историје.
Захваљујући извештајима др Арчибалда Рајса, као непристрасног
стручњака из неутралне земље, истина о злочинима Аустроугара, Немаца и Бугара
над српским цивилима приказана је светској јавности у пресудним тренуцима за
Србију.
У Врховној команди српске војске, за др Арчибалда
Рајса су говорили да "Вреди као дивизија".
Учествовао је у одступању српске војске и народа
преко Албаније, а за време пробоја Солунског фронта, као ратни извештач са
најопаснијих места, сведочио је о дешавањима на ратишту и обављао увиђаје у
местима кроз која је пролазио.
Лично се ангажовао у помоћи српским избеглицама и
становништву које је остало у окупираној земљи, као и збрињавању српске
сирочади у савезничким земљама.
За заслуге у Великом рату, др Арчибалд Рајс је одликован медаљом за храброст и многим другим
признањима, али је увек са поносом истицао да му је захвалност српског народа, највећа награда.
Препознавши у српском народу особине које је и
сам поседовао, "Војник правде, истине и права", како му је на
поклон-сабљи угравирано, заволео је Србе.
Највећа жеља му је била да Срби своје врлине,
потврђене у најтежим ратним искушењима, сачувају у миру. Да сачувају своју
лепу, чисту, витешку душу.
Сматрао је да су храброст, родољубље, милосрђе, религиозност,
гостољубље, демократичност, понос и бистрина српског народа, уз природно богатство
земље, добри темељи за грађење бољих услова за живот и рад будућих генерација.
По завршетку рата, Арчибалд Рајс је остао у
Србији, са жељом да буде сведок и непосредни учесник модернизације и развоја
нове српске државе.
Са том намером, др Арчибалд Рајс, доказани
сручњак и хуманиста светског гласа, несебично и безрезервно, понудио је своје
услуге српској држави.
Нажалост, управљање српском државом, након рата, било
је у рукама оних чије су "врлине" биле подмитљивост, нерад и
нестручност. Последице су биле корупција, каријеризам и небрига за опште добро.
Након неуспелих покушаја да се знањем, поштењем и истином бори за добробит српске државе, Арчибалд Рајс се, разочаран, повукао из јавног живота.
Да се ни након изнуђеног повлачења
није мирио са новонасталом трагичном судбином српског народа, најбоље говори политички тестамент-завештање "Чујте Срби", објављено након
његове трагичне смрти.
Нико није са толико поштовања, дивљења и љубави,
говорио о врлинама српског народа и нико није тако храбро и искрено, како само
прави пријатељ може, указивао на његове мане, као што је у овом апелу и вапају
Србима, учинио Арчибалд Рајс.
Рајсово "Чујте Срби", опомиње и
надахњује.
Дуг према прецима и одговорност према потомцима,
обавезују нас да се "Чујте Срби", што чешће и гласније чује.
Арчибалд Рајс се залагао за власт и институције
које ће поштено и професионално служити народу. Власт у коју ће народ имати
поверење.
Како се о судбини српског народа одлучује у
Народној скупштини, право место за спомен-oбележје "Чујте Срби", у облику књиге, јесте Пионирски парк испред Народне
скупштине. Овде се већ налази једно спомен-обележје Великог рата, "Осматрачница
српске врховне команде на Кајмакчалану", на коме, по Рајсовој последњој жељи,
почива његово срце које је до последњег трена, куцало за Србе.
