ЛИК И ДЕЛО

НАУЧНИК

-  Докторат из хемије 1898. године, на Универзитету у Лозани.

- 1899. год., постаје виши асистент за фотохемију и научну фотографију на Универзитету у Лозани а 1901. године, приватни доцент за ту област.

- 1902. год., уводи предмет Судска фотографија а убрзо и Полицијска техника-Криминалистика.

-  Изабран за ванредног професора криминалистике 1906. године.

- Оснивач чувеног Института за техничку полицију и криминалистику у Лозани. Учествовао личним средствима у опремању Института у Лозани.

- Једини Институт од сличних институција у Европи и свету, који траје више од једног века. (посебан допринос Института је идентификација починилаца кривичног дела помоћу отиска прста и шаке).

-  Државни савет Кантона Во прогласио га је на предлог Универзитета, за почасног професора.

-  Преко 200 пута су му штампани научни радови, а о њему и темама којима се бавио изашло је више од 100 текстова.

-  Организовао је институте за полицију у Бразилу и Русији.

- Афирмисао научни приступ криминалистици и њену модернизацију кроз бројне научне радове, предавања, судска вештачења.

ФОТОГРАФ

- Увео научну примену фотографије у медицину, криминалистику и судство (пионир полицијске фотографије).

-  Уредник "Швајцарске ревије за фотографију".

- Око 1901 после специјализације код чувеног Алфонза Бертијона, од Париске префектуре добија Диплому описног обавештавања.

КРИМИНОЛОГ

- Пионир криминалистике као науке (учинио је револуционарне кораке у развоју форензике).

- Један од три највећа криминолога свог времена. Поредили га са Шерлоком Холмсом.

- Био је криминалистички експерт код швајцарских судова од 1899. год., експерт француске банке и сенског суда, експерт за Немачку, Белгију, Румунију, Француску итд.

- У Институту за криминалистику у Лозани школовали су се кадрови техничке полиције из Русије, Србије, Румуније, Аустрије, Холандије, Белгије, Луксембурга и Бразила.

- За рад у области криминалистике одликован је орденима Шпаније, Србије, Луксембурга, Румуније, Грчке, Француске и Русије.

КРИМИНОЛОГ – СРБИЈА

- Као најпознатији светски форензичар и криминолог за појединачне злочине, из неутралне земље долази у Србију да би истраживао масовне злочине које су  починиле аустроугарска а потом, немачка и бугарска војска.

- У току примирја именован је за шефа одсека за документацију злочина у оквиру припрема за мировну конференцију у Паризу и сличне мисије.

- Родоначелник и први директор државне Полицијске школе у Србији која је претеча  Криминалистичко-полицијске академије.

- Након стравичног биланса свог рада у Србији и сагледавања бројних доказа о масовним злочинима и драстичном кршењу међународних конвенција чији је циљ био затирање једног народа, Рајс заузима став: "Пред злочином нема неутралности".

- Рајсови извештаји послужили су за ревизију постојећих закона међународног ратног права, као и за доношење нових.

РАТНИ ИЗВЕШТАЧ

- Величина Арчибалда Рајса посебно се огледа у томе што се поред званичних извештаја достављених српској Влади, као "савест слободарске Европе" и хуманиста, латио улоге ратног дописника из Србије.

-  Истина и правда биле су му на првом месту.

-  Значајно је допринео пробијању информативне блокаде Србије и добијању медијског рата.

- Због ангажовања на страни Србије и Антанте, Рајс је не само у противничким земљама већ и у једном делу Швајцарске навукао праву олују претњи, напада и интрига.

- Објављивањем чланака хумане интонације у угледним дневним листовима Швајцарске, Француске и Холандије, Рајс поред званичних извештаја који су доступни ужем кругу, успева  да обавести и ширу јавност о дешавањима у Србији што је тада био један од најважнијих и најефикаснијих доприноса у залагању за ствар Србије и њених савезника.

-  Рајсови чланци су указивали на заслуге и величину жртава које је поднела мала Србија за заједничку ствар Антанте, што је допринело бољем котирању Србије код кројења нове карте Европе и остварења идеје уједињења Јужних Словена и Срба на овим просторима.

ПУБЛИЦИСТА

- У својим ратним мемоарима Рајс талентом књижевника осликава ратна збивања. Приступ му је научно-фактографски, понекад емоционалан, са примесама романтизма.

- Познати српски песник Војислав Илић Млађи назвао је Рајса "Витезом пера".

- Рајс је написао неколико књига са ратном тематиком од којих су четири објављене на српском језику.

- Најпознатија је Рајсова књига-заветни текст "Чујте Срби - чувајте се себе", коју многи зову српском библијом (од 1997. до 2015. године, штампано је четрдесет пет издања ове књиге).

ДОБРОВОЉАЦ

- Швајцарски професор и научник, криминолог и хуманиста, др Арчибалд Рајс, био је један од најпознатијих страних добровољаца српске војске. 

- Након сагледавања зверстава и свирепости које је од стране непријатеља подносио српски народ, Рајс постаје швајцарски добровољац српске војске.

- Оно што је видео и доживео у Србији при сусретима са обичним војницима који су махом били сељаци, учинило је да се са српским народом сроди и заволи Србију као своју отаџбину Швајцарску.

ХУМАНИТАРНИ РАДНИК И ДОБРОТВОР

- Лично се ангажовао на помоћи српским избеглицама и збрињавању српске сирочади у Швајцарској и на Корзици, као и помоћи преко Црвеног крста српском становништву.

- Хонораре од објављених радова у току рата, слао је српском фонду за удовице и сирочад у окупираној Србији.
- Користио је бројне трибине у иностранству да укаже  на страдање српског народа.

- Након рата се залагао за хуманији однос државе према инвалидима и бившим ратницима.

- Своју кућу "Добро поље" у Београду као и имање Душановац близу Скопља, завештао је официрима из редова српске војске који су инвалиди или су у невољи.

ХУМАНИСТА

- Рајс је био поборник циљева и идеала који су били наднационални, чак опште човечански.

- Као стручњак, грађанин и савременик тадашњих политичких сукоба, Рајс је настојао да никад не изневери идеале као што су: тражење истине, супротстављање неправди и грађанска храброст.

- Оно због чега је Арчибалд Рајс 1914. године дошао у Србију, због чега се са Србима зближио и поистоветио, биле су слобода, правда, истина, хуманост. Ова начела, он је препознао у српском народу и војнику, које је углавном чинио српски сељак. Он лично се ових начела истрајно и непоколебљиво држао до последњег часа.

- Ангажовањем за одбрану жртве агресије, Рајс је постао једна од личности за пример новије историје хуманизма.

ЧУВАР УСПОМЕНЕ НА ВЕЛИКИ РАТ

- Након рата Рајс се залагао за очување сећања на изгинуле српске војнике у I светском рату.

- Србија је постала његова друга отаџбина, а војник и сељак за Рајса су били симбол оног што је у народу нашем најздравије било, што је изнело рат и што је обезбедило мир.

- Као почасни председник Одбора учествовао је у организовању подизања Дома Ратника у Београду, спомен костурнице у Мачванском Прњавору, споменика изгинулим ратницима у Крупњу, Мачковом камену, Кајмакчалану, обележавању годишњица јединица, обилазак ратишта, писању пригодних чланака... Најзад, најлепши споменик српском војнику у Великом рату, подигао је Рајс на најзначајнијим и најлепшим страницама свог дела. 

ЕТНОГРАФ

- Рајс је био велики поштовалац и чувар традиције и духовног наслеђа Срба.

- Своју кућу у моравском стилу, која је личила на кућу имућнијег српског сељака, назвао је вила "Добро поље" у име сећања на ратничке дане. Кућу је уредио у духу српске архитектуре и она је била Етнолошки музеј у малом. Експонате је сакупљао по селима, а већи део збирке добио је на поклон у знак захвалности и поштовања.

ПРИРОДЊАК

- Рајс се у слободно време бавио ловом, а имао је и богату природњачку збирку птица и лептира коју је завештао Музеју српске земље.

- Природњачки музеј у Београду, приредио је 14.05.2015. године, изложбу "Арчибалд Рајс-природњак" на којој је представљена ова збирка.

ПРИЈАТЕЉ – ПРИЗНАЊА – ОДЛИЧЈА – ЗАНИМЉИВОСТИ

ПРИЈАТЕЉ СРПСКОГ НАРОДА

Према мишљењу многих, др Арчибалд Рајс је био један од највећих и најпожртвованијих пријатеља којег су Срби имали и "највећи Србин не по рођењу, већ по опредељењу". Све своје умеће, љубав и веру, а они су били изузетно велики, Рајс је усмеравао ка једном циљу,  добробити Србије и српског народа. Љубав и захвалност српског народа, нису били ништа мањи.

Након неспоразума и сукоба са неким политичарима и повлачења из јавног живота, живео је за посвећеност српском народу и дружење са ратним друговима. Више од свих признања и одличја, значили су му докази сећања и привржености који су потицали непосредно од оних које је највише поштовао и волео, из редова сељачког становништва. Тако се неизмерно обрадовао када су му грађани варошице Крупња у знак благодарности и признања послали скроман дарак: пар опанака са кајишима, пар чарапа, пар тозлука са подвезицама и кремен пиштољ из њиховог краја. Волео је српски народ искрено и предано, са свим његовим врлинама и манама. Није било жртве коју не би учинио када је била у питању наша народна ствар.

ВЕЗАНОСТ ЗА СРБИЈУ

"Хоћу да будем у средини оних који су ми најмилији, као што ми је мила и свака стопа српске земље. Србија је земља дивних и узорних сељака. Имао сам част да будем са њима за време целог рата и дубоко се клањам тим јунацима."

После рата Рајс се посветио развоју и модернизацији српске државе сматрајући да са својим људским и природним потецијалима Србија треба да буде једна од најузорнијих земаља у Европи.

ОДЛИКОВАЊА

- Носилац је одликовања Шпаније, Луксембурга, Румуније, Грчке, Русије, Србије и Француске, у Паризу је изабран за официра Француске академије, био је витез Легије части и носилац чувене Жансенове медаље, златне медаље Милоша Обилића, Белог Орла IV степена са мачевима, албанске споменице, медаље и крста Црвеног Крста, три армијске похвалнице од српске Врховне команде...

ПОЧАСНИ ПРЕДСЕДНИК И ЧЛАН

Почасни председник Удружења ратних инвалида Средишњег одбора за краљевину С.Х.С., почасни члан (једини) Удружења резервних официра и ратника са чином резервног капетана I класе, почасни члан удружења Четника, члан удружења Добровољаца (једини швајцарски добровољац у редовима српске војске за време Великог рата), почасни председник "Српског Аероклуба", почасни председник Одбора за подизање спомен костурнице у Мачванском Прњавору, Дома ратника у Београду, подизање споменика изгинулим ратницима широм земље, почасни грађанин Крупња и Мачванског Прњавора...

ЗАНИМЉИВОСТИ

- Да би прикупио доказе о повреди ратних права и закона приликом намерног бомбардовања енглеске и француске болнице код Солуна 12. марта 1917. године, од стране немачких авиона, Рајс је извршио ислеђивање и вештачење из вадуха. Због ове и других заслуга, храбрости и срчаности, Рајс је у два маха посебно поменут и похваљен у дневним заповестима српске Врховне команде. (ШК/132)

- 14 српских авијатичара ратних ветерана са Солунског фронта и Арчибалд Рајс, основали су  у кафани "код Белог орла" 22. октобра 1921. године, "Српски Аероклуб". За почасног председника Аероклуба изабран је др Арчибалд Рајс. (извор: аероклуб "Наша крила")

- Бескомпромисно се супротстављао злоупотребама и истрајавао на принципима правде, истине и грађанске храбрости због чега је по завршету рата, дошао у сукоб и са моћним Пашићем. На једном елитном балу на опште запрепашћење, одбио је Пашићев јавни гест помирења. (ШК/168)

РЕКЛИ СУ О РАЈСУ

-  "ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ СРБА, НЕ ПО РОЂЕЊУ, ВЕЋ ПО ОПРЕДЕЉЕЊУ"

-  "ВОЈНИК ПРАВДЕ ИСТИНЕ И ПРАВА" - Удружење резервних официра и ратника

-  "ВРЕДЕО ЈЕ КАО ДИВИЗИЈА" - Врховна команда српске војске

-  "ПО МНОГИМА, НАЈВЕЋИ ПРИЈАТЕЉ СРБА СА ЗАПАДНЕ СТРАНЕ"
-  "НАЈВЕЋИ ПРИЈАТЕЉ СРПСКОГ НАРОДА У НАЈТЕЖИМ ДАНИМА" (ШК/7)
-  "ЈЕДАН ОД СТЕГОНОША СРПСКИХ ИНТЕРЕСА" (ШК/80)

-  "ВОЛЕО ЈЕ СРБЕ ВИШЕ ОД ЊИХ САМИХ"

-  "АРЧИБАЛДА РАЈСА НОСИЋУ У ДУШИ ПОРЕД СВЕТОГ САВЕ" - Нићифор Аничић
-  "СТРАНАЦ КОЈИ ЈЕ БИО МЕЂУ НАЈБОЉИМ СРБИМА КАДА ЈЕ ТО НАЈТЕЖЕ БИЛО, КОЈИ ЈЕ БИО СРБИН КАДА ТО ВИШЕ НИСУ БИЛИ НИ ОНИ НАЈВЕЋИ СРБИ" - Добрица Ћосић 
- АРЧИБАЛД РАЈС ЈЕ СИНОНИМ ЉУБАВИ И ПРИЈАТЕЉСТВА ДРУГИХ НАРОДА И ПОЈЕДИНАЦА ПРЕМА СРБИЈИ И ЊЕНОМ НАРОДУ - Љубомир Марковић

- "ЗНАЧИО ЈЕ ЗА НАС ВИШЕ НЕГО ЧИТАВИ ПУКОВИ НЕПОСЛАТЕ НАМ САВЕЗНИЧКЕ ПОМОЋИ" - армијски генерал Данило Калафатовић
-  "АРЧИБАЛД РАЈС ЈЕ: ПРИЈАТЕЉ, ИСТИНА, ПРАВДА, СЛОБОДА, ХУМАНОСТ..."

- "ЧОВЕК И ХУМАНИСТА, СВЕСТРАНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВИСОКИХ МОРАЛНИХ КВАЛИТЕТА"
-  "СИМБОЛИЗОВАО ЈЕ И СТВАРНО ПРЕДСТАВЉАО САВЕСТ СЛОБОДАРСКЕ ЕВРОПЕ" (ШК 199)
- "РАЈСОВ ТЕСТАМЕНТ ЈЕ ЈОШ ЈЕДНА МОРАЛНА ПОБЕДА ИЗ КОЈЕ ГОВОРЕ ВЕЛИКОДУШНОСТ, ЛОЈАНОСТ И ДОБРОТА"

-  "ТАКВОГ ПРИЈАТЕЉА, СРБИЈА НИКАДА, НИ ПРЕ НИ ПОСЛЕ ЊЕГА, НИЈЕ ИМАЛА" - Драгана Трифковић

-  "БИО ЈЕ ХРАБАР ДО СМЕЛОСТИ И НЕСЕБИЧАН ДО КРАЈНОСТИ" - Едмон Локар

- "ПОСЕДОВАО ЈЕ СМИСАО ЛАТИНА ЗА ЈАСНОСТ, ПОВЕЗАН МИНУЦИОЗНИМ СТРПЉЕЊЕМ КОЈЕ ЈЕ ПОТИЦАЛО ОД  ЊЕГОВОГ ГЕРМАНСКОГ АТАВИЗМА" (РИ/394)

- "ЗНАО ЈЕ САМО ЗА ЈЕДНУ ДИСЦИПЛИНУ: КРИМИНАЛИСТИКУ. ЗА ЊЕГА ЈЕ СВЕ, УВЕК И СВУДА БИЛО ПОВЕЗАНО СА СТРУКОМ. БИО ЈЕ ЈЕДАН ОД ЊЕНИХ СТВАРАЛАЦА" (РИ/393)

- "БИО ЈЕ ЖИВИ ПРИМЕР СВЕТЛОГ И ВЕЛИКОГ ПРИНЦИПА: ДА ЈЕ ЧОВЕК УТОЛИКО ВЕЋИ, КОЛИКО СУ ЊЕГОВ КОНСТРУКТИВАН РАД И СКРОМНОСТ ВЕЋИ" - Сава М. Ђорђевић
-  "ЗА МЕНЕ ЈЕ АРЧИБАЛД РАЈС ХЕРОЈ ВЕЧИТЕ БОРБЕ ЗА ЉУДСКО ДОСТОЈАНСТВО, ЖИВОТ И СЛОБОДУ, БОРБЕ КОЈА ПРЕВАЗИЛАЗИ СВЕ ГРАНИЦЕ И ЕПОХЕ" - Јирг Штиси Лаутербург

- "ОН ЈЕ САВ БИО ИСТИНА" - Младен Ђуричић, Рајсов саборац
- "ПРИЈАТЕЉ ЗА СВА ВРЕМЕНА"

АКАДЕМИЈЕ, ЦЕНТРИ, УДРУЖЕЊА, ДРУШТВА, КОЈА У СВОМ НАЗИВУ ИМАЈУ ИМЕ ИЛИ НА ДРУГЕ НАЧИНЕ НЕГУЈУ СЕЋАЊЕ НА ДР АРЧИБАЛДА РАЈСА

-  КРИМИНАЛИСТИЧКО ПОЛИЦИЈСКА АКАДЕМИЈА - 8. фебруара 1921. године основана је прва државна Полицијска школа у Србији која се развијала до КПА данас. Родоначелник и први директор ове школе био је др Родолф Арчибалд Рајс. У КПА се налази "РАЈСОВА СОБА" са колекцијом предмета из личне заоставштине и амфитеатар "Др Арчибалд Рајс". Установљена је плакета "ДР АРЧИБАЛД РАЈС". КПА је организовала шест међународних научних скупова "ДАНИ АРЧИБАЛДА РАЈСА".

-  ЦЕНТАР ЗА СТРАТЕШКЕ ПРОЈЕКТЕ - стратегија и принципи деловања ЦСП прожети су успоменом на лик и дело др Арчибалда Рајса. О овоме говоре активности: организовање Свечане Академије "Арчибалд Рајс, Европљанин који нас је волео" 9. децембра 2011. године, као дела пројекта који обухвата "активности на обележавању и новој актуелизацији Рајсовог историјског примера", организовање позоришне представе "Арчибалд Рајс", продукција филма "СРПСКО ЗАВЕШТАЊЕ", учешће на међународним научним скуповима ДАНИ АРЧИБАЛДА РАЈСА и др.
- УДРУЖЕЊЕ ПОТОМАКА СОЛУНСКИХ РАТНИКА "ДР АРЧИБАЛД РАЈС" -  негује успомену на  Арчибалда Рајса одржавањем помена сваке године на Топчидерском гробљу и сећања крај споменика у Топчидерском парку, као и у другим приликама  и местима на којима се обележава сећање на живот и рад  др Арчибалда Рајса.
- ДРУШТВО ЗА НЕГОВАЊЕ ТРАДИЦИЈА ОСЛОБОДИЛАЧКИХ РАТОВА СРБИЈЕ ДО 1918. одржава помен др Арчибалду Рајсу на Топчидерском гробљу и сећање крај споменика у Топчидерском парку.   

-  САВЕЗ ПОТОМАКА РАТНИКА СРБИЈЕ од 1912-1920 -  одржава сећање сваке године крај споменика др Ачибалду Рајсу у Топчидерском парку. Заједно са ИСТОРИЈСКИМ МУЗЕЈОМ СРБИЈЕ у ЦЕНТРАЛНОМ КЛУБУ ВОЈСКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ (ДОМ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ), организовао је 1997. године, до сада најуспешнију и најкомплетнију изложбу посвећену др Арчибалду Рајсу под називом "Сведок истине о Србији 1914-1918".
- СТАРЕШИНА ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ И ПРЕДСТАВНИЦИ МАЧВАНСКОГ ПРЊАВОРА - негују сећање на др Арчибалда Рајса одржавањем помена сваке године на Топчидерском гробљу и крај споменика у Топчидерском парку.
- ДРУШТВО СРПСКИХ ДОМАЋИНА - негује изузетно поштовање према др Ачибалду Рајсу и један је од покровитеља који су помогли објављивање књиге "РАТНИ ИЗВЕШТАЈИ ИЗ СРБИЈЕ И СА СОЛУНСКОГ ФРОНТА" у издању "ГЕОПОЛИТИКЕ".

- УДРУЖЕЊЕ РАТНИХ И МИРНОДОПСКИХ ИНВАЛИДА СРБИЈЕ - негује традицију кроз сећање на др Арчибалда Рајса.

- УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ - ЦЕНТАР ЗА МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНЕ СТУДИЈЕ ФОРЕНЗИКЕ "ДР АРЧИБАЛД РАЈС", носи име и негује сећање на др Арчибалда Рајса.

-  ОШ "АРЧИБАЛД РАЈС", Патриса Лумумбе 5, Београд, од 1. децембра 2003. године, носи име др Арчибалда Рајса.

-  СТРУКОВНО УДРУЖЕЊЕ ПОЛИЦИЈЕ "ДР АРЧИБАЛД РАЈС" - носи име и негује сећање на др Арчибалда Рајса.

- ПРИРОДЊАЧКИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ - у знак сећања на др Арчибалда Рајса и поклон збирку коју је он даровао Музеју српске земље, приредио је 14. маја 2014. године изложбу "Арчибалд Рајс-природњак".

-  ЗАВОД ЗА ИЗРАДУ НОВЧАНИЦА И КОВАНОГ НОВЦА - др Арчибалд Рајс је једно време радио у Народној банци у Београду, где је као вештак и признати светски форензичар и хемичар, вршио експертизе фалсификата новчаница. НБС негује посебно сећање на др Арчибалда Рајса, што се да видети и из говора г. Драгослава Швабића, у име Народне банке на његовој сахрани 1929.године. ( СП/152)

-  ДРУШТВО СРПСКО-ШВАЈЦАРСКОГ ПРИЈАТЕЉСТВА "ДР АРЧИБАЛД РАЈС" - крајем 2015 године, у оквиру Дана српске културе "Арчибалд Рајс", под покровитељством овог друштва, у просторијама Амбасаде Републике Србије у Берну откривена је биста др Арчибалда Рајса, која је потом предата Универзитету у Лозани.

- СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА НАУЧНИКА И УМЕТНИКА -  установила је годишњу награду "Др Арчибалд Рајс", коју Академија додељује најистакнутијим српским пријатељима из иностранства.

-  АЕРОКЛУБ "НАША КРИЛА" - са посебном пажњом негује успомену на свог првог почасног председника и једног од оснивача. У знак сећања на улазу у зграду аероклуба, постављен је барељеф "Др Арчибалда Рајса".

-  САВЕЗ ОРГАНИЗАЦИЈА РЕЗЕРВНИХ ВОЈНИХ СТАРЕШИНА СРБИЈЕ - негује успомену на др Арчибалда Рајса, који је био српски добровољац, са чином почасног капетана I класе, који му је 1. октобра 1926. године, доделило Удружење резервних официра и ратника. Том приликом му је поклоњена сабља, са следећом угравираном посветом: "Војнику правде и права, другу из Великог рата, почасном капетану проф. Рајсу, у знак признања за учињене услуге нашој Отаџбини".

- УДРУЖЕЊЕ РАТНИХ ДОБРОВОЉАЦА 1912-1918, ЊИХОВИХ ПОТОМАКА И ПОШТОВАЛАЦА -  негује сећање на најпознатијег страног добровољца српске војске, кроз  обележавање значајних датума и објављивање текстова у "ДОБРОВОЉАЧКОМ ГЛАСНИКУ".

-  ПОРОДИЦА ГАЧИЋ - Посебно место у неговању сећања на др Арчибалда Рајса припада потомцима Димитрија и Јоле Фавра, породици Гачић, која је колекцију предмета из личне заоставштине др Арчибалда Рајса дала на трајно чување КПА са жељом да исти, као предмети који су били у власништву личности од значаја за српску историју, буду коришћени јавно и за опште добро.

БИБЛИОГРАФИЈА

- Каталог - Родолф Арчибалд Рајс - СВЕДОК ИСТИНЕ (изложба у ЦКВЈ, јун 1997. год.) - СИ

- Часопис - ДОБРОВОЉАЧКИ ГЛАСНИК - бр. 43 - ДГ

- Књига - РАТ. ИЗВЕШТ. ИЗ СРБИЈЕ И СА СОЛУНСКОГ ФРОНТА - "ГЕОПОЛИТИКА" - РИ

- Каталог - РАЈСОВА СОБА - КРИМИНАЛИСТИЧКО-ПОЛИЦИЈСКА АКАДЕМИЈА - РС

- Књига - ШВАЈЦАРАЦ НА КАЈМАКЧАЛАНУ - БИОГРАФИЈА Р.А.Р. - Зденко Левентал - ШК

- Књига - СПОМЕНИЦА Др РАЈСУ - Сава М. Ђорђевић - СР

15. фебруар 2016. године



НАПОМЕНА:

На страници БИБЛИОГРАФИЈА приложена је библиографија из књиге "Ратни извештаји из Србије и са Солунског фронта" др Ачибалда Рајса, у издању ГЕОПОЛИТИКА ПРЕС, коју су приредили мр Живко В. Марковић и Милан Старчевић.